1.       Колики буџет Општина има за ову годину, а колики је био у  прошлој години? Колико је буџет умањен ребалансом ове године?

За ову годину буџет је био планиран у износу од 28.027.000 КМ. На планирани усвојени буџет добијена је сагласност Министарства финансија.

Економска криза која је захватила нашу земљу условила је  уклапање буџетске потрошње у реалне могућности, односно у оквире остваривања буџетских прихода. Због тога смо крајем јуна усвојили ребаланс буџета у износу од 23.340.000 КМ, што је смањење за 17%. Ребаланс буџета је мањи него што је остварење у 2008. години за 5%.

2.       За које потребе ће бити усмјерено највише средстава из буџета и који су најважнији пројекти које реализујете ове године?

И поред утврђеног смањења буџета за 2009.годину, постоје активности које ми, као локална заједница, морамо одржавати и финансирати. У ту категорију, свакако, спадају тзв. стамбено – комуналне активности, затим социјална заштита, подршка развоју пољопривреде, те финансирање буџетских корисника да би функционисао укупан систем на нивоу општине. Но, и поред тога, општина се не може одрећи одређених захвата на плану капиталних улагања, због чега ће један дио средстава морати бити усмјерен за такве потребе.

Најважнији пројекти у овој години ће бити изградња спортске дворане, за коју су формално-правне претпоставке и активности отпочеле још у прошлој години и чија градња је у току.

Значајни пројекти су и изградња Основне школе у Врбашкој и проширење Основне школе у Новој Тополи. За ове пројекте 90% средстава обезбјеђује Влада Републике Српске, а Општина свега 10%.

Капитална улагања су врло битна, међутим, социјалне потребе грађана и одржавање комуналне инфраструктуре су приоритетне обавезе локалне заједнице.

3.       Како спроводите мјере штедње и имате ли првих показатеља о смањењу буџетских издатака?

Мјере штедње су садржане у ребалансу буџета и углавном се односе на смањење средстава намијењених финансирању трошкова материјала и услуга (путни трошкови, трошкови текућег одржавања, издаци за превоз и гориво, набавка материјала), као и финансирању набавке опреме за администрацију. Треба напоменути да ће плате запослених у Административној служби општине и осталих буџетских корисника бити смањене у другом полугодишту у просјеку за 10 %.

Уштеде у Административној служби су евидентне. Међутим, код појединих буџетских корисника, прије свега у области спорта у мјесним заједницама, код невладиног сектора, не постоји довољно слуха за постојећу ситуацију. Нико се ничега не одриче. Погледајте само фудбал. Сви знамо да је ФК ''Козара'' дио амбијента Градишке, ''Козара'' је била и остала у функцији промоције Градишке, али, тај Клуб мора бити као и увијек брига свих у Градишци, а не само предсједника Клуба и Начелника Општине. Многи желе да ''Козара'' уђе у Премијер лигу, али то има и своју цијену. Исти који то желе, не питају се је ли то реално ако на утакмицу дође до 200 људи и ако су приходи од улазница занемарљиви.

При томе морамо знати да поред ''Козаре'' имамо 24 фудбалска клуба која се бар дјелимично финансирају из буџета, а да не помињемо друге спортске дисциплине.  О некоректном понашању структура у Фудбалском савезу и условљавањима клубова, нећу ни да говорим.

Па онда да наведем сљедеће: колико имамо разних манифестација, обиљежавања датума, јубилеја, годишњица, турнира-ко год шта огранизује, није битна сврха и потреба, за све се траже средства, а све заврши са ручком, а понекад и са музиком и све то треба платити. Изгледа да се не можемо одрећи навика и понашања која смо успоставили. Све је као важно, а знамо сви да се без тога и мoже и мора.

4.      Који су најизразитији проблеми у општини Градишка?

Проблеми са којима се сусреће Општина се, углавном, своде на проблем незапослености и проблем социјалне незбринутости великог броја грађана.

Унутрашња инфраструктура општине је сама по себи проблем због територијалне разуђености. Становништво живи на цијелом подручју општине у 54 мјесне заједнице. И поред тога, настојањима локалне заједнице остварили смо квалитетно повезивање укупног подручја општине реконструкцијом путне мреже локалних и некатегорисаних путева. У посљедње 3 године асфалтирано је  преко 140 километара ових путева. Урађено је око 15 килиметара улица, освијетљен је комплетан град и сви значајни саобраћајни путеви на подручју општине. Истовремено, наставља се припрема за реализацију пројекта проширења канализације, те уређења ужег центра града.

Стално развијамо систем водоснабдијевања, а систем управљања чврстим отпадом може служити као огледни модел у Републици Српској.

Развој укупне комуналне инфраструктуре треба да буде у функцији стварања претпоставки за инвестирање у  пословне капацитете на подручју цијеле општине којима ће се омогућити  смањење броја незапослених.

5.       Који су потенцијали у које треба највише улагати, како би општина могла да рачуна на напредак?

Што се тиче потенцијала у које треба улагати, то су, сигурно, подручје пољопривреде- -воћарство, сточарство, повртларство, прехрамбена индустрија и дрвна индустрија, у којим областима општина располаже са значајним ресурсима, али и услужне дјелатности, које ће због географског и саобраћајног положаја све више добијати на значају. Развој се у наредном периоду мора везати за ауто-пут, који ће бити један од главних генератора развоја општине.

6.       Какви су туристички потенцијали општине и шта се од њих користи?

Туристички потенцијали Градишке су: археолошка налазишта Козаре, Просаре, Лијевча и Посавине, ловно-риболовни и еко туризам, те манифестациони туризам прожет културним догађањима. Треба поменути и градски туризам, ријеку Саву и спортове на води и транзитни туризам, обзиром на годишњи промет од око 4,5 милиона путника преко граничног прелаза у Градишци.

Постојећи потенцијали су неискоришћени због недовољне доступности, али и недовољне промоције и организованог наступа.

7.       Како подржавате младе, да ли се издвајају средства за стипендирање студената?

Млади су подржани од стране општинске администрације тако што је у буџету планирано 490.000,00 КМ за стипендије студентима.

Планирана средства при постојећем систему стипендирања, односно обухвату, нису довољна и више представљају социјалну помоћ него стипендију. Зато ће се убудуће ићи на циљно стипендирање дефицитарних струка, као и  техничких струка  које су основ прогреса.

8.       Постоји ли програм за социјално угрожене и шта се њима предвиђа?

У буџету су предвиђена средства за социјално угрожене категорије становништва и додјељују се на основу програма: Програм осигурања пензионера до 65-год., Програм помоћи избјеглим и расељеним лицима, Субвенционирање превоза ученика и дјеце са посебним потребама, Помоћи непрофитним организацијама (Црвени крст, удружења-слијепих, глувих, инвалида рада, ментално недовољно развијених лица, параплегичара и апмутираца), Субвенционирање комуналних услуга социјално угрожених становника.

Треба нагласити да средства предвиђена у буџету за ове намјене нису смањивана ребалансом буџета.

9.       Шта сматрате главном препреком бржег развоја Градишке?

Прва препрека је недовољно осмишљена визија развоја и усаглашена са окружењем и трендовима у Европи. Тај проблем је присутан због неинформисаности, политичке и економске нестабилности, правне и пословне несигурности, али прије свега због помањкања знања. Недовољно знање остаје главна препрека развоја.

Друга препрека је недостатак средстава, властитих нема, а не постоји основа за задужење.

10.    Због чега град не мијења брже свој изглед? Зна се да постоје планови, постоје осмишљена рјешења, али нешто вас спрјечава.

То су неодговорност, себичност и немар. То је недовољан осјећај за мјесто у коме живимо. Погледајте само шта је урадио процес власничке трансформације. Произвео је ситносопственичке интересе, чији заробљеник је постао цијели град. Појединци и групе су ушли у приватизацију појединих капацитета, а тиме и објеката који су битни за изглед града (УРО ''Сава''-хотел, ''Велетрговина'', ''Високоградња'', ''Црвени сигнал'' и др.) и они су спремни годинама држати неуређен простор, рушевине, неизграђено грађевинско земљиште, како би  можда стекли шансу да остваре неки свој мали интерес. То је искључиво шпекулативни однос у приватизацији, а не стављање капацитета у функцију. Истовремено, они који би требали размишљати о уређењу града, спремни су ограђивати своје мале торове и држати земљшите неуређеним.

Градишка је у великом дјелу заробљеник горе наведених поступака појединаца и група и са таквима је тешко ићи напријед. Истовремено, имамо и инертну администрацију на свим нивоима власти, а нарочито у Општини, која је често сама себи циљ. Све су то проблеми са којима се данас суочавамо и са којима ћемо се суочавати и у наредном периоду, а колико ћемо имати успјеха у њиховом сагледавању, зависи од укупне климе у овом друштву.

                                                НАЧЕЛНИК ОПШТИНЕ ГРАДИШКА                       

                                                                  Никола Крагуљ с.р.