ПЛАНСКИ ПЕРИОД

Временски период за који се План доноси је 2005 - 2020 год.

ТЕРИТОРИЈА

Обухват плана представља општина Градишка. Ова општина је егзистирала у свом данашњем обухвату и прије 1992. год. и тада је носила назив Босанска Градишка.

Укупна површина општине Градишка и обухвата плана износи 762,27 km².

Обухват плана граничи са 5 општина у Републици Српској и БиХ: Бања Лука, Козарска Дубица, Лакташи, Приједор и Србац.

Ријека Сава је гранична линија према сусједној Републици Хрватској у дужини од 58,78 km.

Граничне општине из Републике Хрватске су Врбје, Давор и Стара Градишка у Бродско-посавској жупанији и Јасеновац у Сисачко-мославачкој жупанији.

ГУСТИНА НАСЕЉЕНОСТИ

Густина насељености је један од најзначајнијих индикатора у просторном планирању, јер спаја простор и становништво. Густина насељености обухвата плана је и 1991. год. и 2003. год. била изнад просјечне густине насељености РС за те године (1991. год. – 63.65 ст/km², 2003. – око 59.65 ст/km²). Тако је године 1991. густина насељености на подручју општине Градишка износила 73.32 ст/km² (односно 78.67 ст/km² ако се узме у обзир укупно становништво), а 2003. год. се повећала на 67.62 ст/km².

Може се закључити да је густина насељености 1991. год. на овом подручју била за 15 % (23.6 %), а 2003. год. за око 13 % већа од просјека PC.

ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ

Општина Градишка се налази у сјеверо - западну дијелу БиХ и Републике Српске. Овај простор са аспекта географске регионализације припада регији Перипанонски обод и субрегији Доњеврбаско – доњебосански крај (регионализација проф. др Јована Ђ. Марковића).

Преко територије општине Градишка прелазе значајна саобраћајница према Републици Хрватском: Бања Лука-Градишка-Окучани (спој на ауто-пут Загреб-Београд). Најближи развојни центри у Републици Хрватској су Новска и Нова Градишка. Они су у мрежи насеља по Стратегији просторног уређења Републике Хрватске дефинисани као мања регионална средишта јаче односно слабије развијености (мања развојна средишта).

САОБРАЋАЈНА ИНФРАСТРУКТУРА

Стање саобраћајно-транспортног система

Територијом oпштине пролази више магистралних путева – магистрални пут бр. 16 Бањалука-Градишка и магистрални пут бр. 14.1 Србац-Нова Топола, Градишка-Козарска Дубица.

Територијом општине пролази и више регионалних путева: Р 477 Нова Топола-Врбашка-Горњи Подграци-Мраковица и Р478 Врбашка-Турјак-Ивањска.

Магистрални пут М 16 пролази кроз централно подручје града што смањује капацитетцијелог магистралног пута, а истовремено увлачењем транзитног саобраћаја у град ствара веће оптерећење на саобраћајницама у центру Градишке.

ЈАВНЕ СЛУЖБЕ И ДРУГЕ ДРУШТВЕНЕ ДЈЕЛАТНОСТИ

Обухват јавних служби присутан у Правилнику о садржају планова је пуно ближисавременим схватањима појма јавних служби. У Правилнику, јавне службе и другедруштвене дјелатности обухватају сљедеће:    

1. Образовање и наука

2. Култура

3. Здравство

4. Социјално старање

5. Комуналне дјелатности

6. Управа, финансијске и сличне дјелатности

7. Спорт

Остале друштвене службе и дјелатности

ЦИЉЕВИ ПЛАНА

Основни циљ организације, уређења и коришћења простора општине Градишка је: Стварање стратешких и просторних услова за активирање развојних потенцијала општине Градишка на принципима одрживог развоја, повећање инвестиционе атрактивности општине, побољшање саобраћајне приступачности и интеграције у окружење, као и унапређење укупног животног стандарда становништва и заштиту животне средине.

ПРИВРЕДНЕ ДЈЕЛАТНОСТИ

Главне материјалне снаге и вриједности општине Градишка су:

• Изузетно повољан геопрометни положај захваљујући магистралном путу Бањалука-Градишка и прикључку на аутопут у Хрватској, затим ријеци Сави и могућности развоја ријечног саобраћаја и близини аеродрома у Маховљанима; 
• Изузетно плодно пољопривредно земљиште које омогућује развој ратарства, сточарства, воћарства, повртларства и прерађивачких капацитета; 
• Постојећи индустријски капацитети и традиција у развоју појединих индустријских грана;
• Расположива радна снага.

САОБРАЋАЈНА ИНФРАСТРУКТУРА

Општи циљеви у формирању путне мреже су: 

• добра повезаност територије општине, њеног центра и свих њених дијелова, са сусједним територијама а тиме и са ширим просторима, 
• добра повезаност свих дијелова територије, прецизно: сваког насељеног мјеста, са регионалним центром и са општинским центром, 
• добра повезаност појединих рејона територије општине међусобно.

ПОЉОПРИВРЕДА

Једна од дјелатности која има највећи потенцијал за развој је пољопривреда и то посебно у сљедећим областима: ратарство, сточарство и прерада меса и млијека, повртларство, воћарство, производња љековитог биља и прикупљање шумских плодова. Активности које треба предузети за развој пољопривреде су, прије свега, у надлежности ентитета, односно државе.

ФОРМА И СТРУКТУРА НАСЕЉА (ГРАДА)

У периоду до 2015. год. треба ићи на погушћавање грађевинских реона градског насеља и насеља у цјелини и њихово рационално ширење. Овакав концепт треба заснивати на изради просторно – планске документације нижег ранга (урбанистички и регулациони планови) која ће форсирати урбану обнову, а такође и на новој земљишној политици.

Међутим, рјешења у земљишној политици у великој мјери се заснивају на ентитетским и државним законима, тако да утицај локалне самоуправе у домену земљишне политике нијезначајан. Закон о пољопривредном земљишту такође представља механизам, који можедовести до заустављања нерационалног ширења грађевинских реона.

Пројекција кретања броја становника до 2020. год., као и стамбеног фонда указују на лагани пораст, на опоравак демографских ресурса општине, уз сразмјеран раст броја стамбених јединица. Времена динамичког раста броја становника, домаћинстава и станова су остала иза, у периоду прије 1992. год. Будућа кретања у области демографије и стамбене изградње биће мирнија и стабилнија.

ПРИВРЕДНИ РАЗВОЈ

Привредни развој општине би се у временском хоризонту плана требао заснивати на шест привредних грана: прерађивачкој индустрији, пољопривреди, шумарству, туризму и угоститељству, саобраћајној привреди и трговини.

Прерађивачка индустрија би требала бити замајац развоја општине и привредна.

Туризам и угоститељство би у планском хоризонту требали имати далеко већи значај него у досадашњем периоду. Томе доприносе садашњи и будући туристички производ.

Садашња и планирана заштићена природна подручја (паркови природе, заштићени предјели, меморијални паркови и споменици), културно насљеђе (археолошки локалитети, градитељско насљеђе), ријека Сава и инфраструктурни коридори биће подлога за развој грана туризма попут сеоског и еко-туризма, транзитног туризма, културно-историјског туризма, наутичког и планинског туризма.

Развој трговине и саобраћајне привреде произилазиће из будућег веома повољног саобраћајно-географског положаја простора општине Градишка (мултимодални чвор) који ће се темељити на планираним саобраћајним правцима, а то су ауто-пут, жељезничка пруга и лука на Сави, а ту је и постојећи аеродром у Маховљанима.

Општа стратегија организације, уређења и коришћења простора општине Градишка у периоду до 2020. год. базира се на планираној мрежи насеља (модел полицентричног развоја) на подручју општине, затим на концепту развоја индустрије, пољопривреде, шумарства, трговине, саобраћаја, туризма, грађевинарства и водопривреде на истом простору, као и на планираним рјешењима у сфери заштите природе и екологије.