О Градишци

ИСТОРИЈА САМЕ ГРАДИШКЕ СЕ ИЗДВАЈА КАО ПОСЕБНА И ЗНАЧАЈНА

Археолошким истраживањима утврђено је да је најстарије језгро Градишке, као насељеног мјеста, простор данашњег парка и болничког круга. Ту су била сва језгра насеља у свим добима. Приликом копања темеља за зграду болице утврђени су археолошки слојеви: праисторијски, антички-римски, рано-средњовјековни, те касно-средњовјековни и турски. Међутим, археолошки налази откривани су и на ширем простору града, нпр. остаци римске архитектуре. Римљани су ово мјесто изабрали за једно од својих значајних насеља и веома значајно раскршће двају магистралних римских цеста те као средиште савске римске флоте. То насеље, по свој прилици кастел, спомиње се од 2. – 7. вијека након Христа и то:

  • У Птолемејевој Географији из II. вијека спомиње се и на карти је уписано мјесто Serbinon или Serbinum.
  • У дјелу Itinerarium Antonini из II – III вијека стоји Servitium.
  • На карти званој Tabula Peutingeriana из IV вијека стоји назив Seruitio.
  • У дјелу Notitia dignitatum из око 400. г. пише Servitti.
  • У дијелу Anonymi Ravennatis Cosmographia из VII – VIII вијека уписано је Serbitium.

Сви наведени облици: Serbinon, Serbinum, Servitium, Seruitio, Servitii, Serbitium односе се на једно мјесто, а то је по научницима, “без двоумљења”, данашња Градишка. Иначе на подручју општине Градишка у далекој историјској прошлости најпознатије је Сојеничко праисторијско насеље у мјесту Доња Долина.

По службеној науци заснованој на подацима византијског цара Константина Порфирогенита Срби су овамо стигли у 7. вијеку и то из Полабља. У времену од 7. – 12. вијека Срби су поред раштрканих насеља правили и округла земљана градишца. На кружном средишњем платоу налазило се насеље, углавном дрвене архитектуре, најчешће с кућама у кружном низу. Око тога платоа налазио се дубљи јарак, а око свега земљани округли прстен – насип. У Поткозарју досада је откривено преко 30 таквих градишца. Градишка се први пут посредно спомиње 1295. године (прије 700 година) као “Градишки Брод”, дакле као мјесто гдје се броди = прелази Сава. Осим тога облика спомиње се и само Градишце (Gradische), а 1330. године спомиње се и слободна варош Градишка: libera villa de Gradisca у старосрпској жупи Врбасу. Градишка је, дакле, у средњем вијеку била значајна као пријелаз преко Саве, па се у том смислу најчешће и спомиње, нарочито у 15 – 16. вијеку у вријеме Јајачке бановине и борби с Турцима, кад су Градишка, Дубица и Костајница биле под влашћу српскога деспота Вука Гргуровића.

Градишка је пала под Турке негдје између 1535. и 1537. године и остала под Турцима све до 1878. године изузевши три краћа периода кад је била под Аустријом (1688.-1693., 1716.-1741. и 1789.-1797.). Била је то прва капетанија у Босни и Херцеговини. Утврда у  Градишци је више пута грађена и рушена. Евлија Целебија око 1660. спомиње у Градишци паланку, дакле дрвену тврђаву, док је тек 1767.године саграђен у Градишци, на старом мјесту Сербинона, камени град, којега су Турци назвали Бербир, а који је био рушеван већ 1875. године , како пише Шарл Иријарт. Те тврђаве нестало је посве након 1918.године.

Бербир је био на граници између Турске и Аустро-Угарске. Ту су се водиле тешке борбе све до 1878. године, када је Аустро-Угарска поразила Турску и преузела власт.

Године 1878.  Аустро – Угарска је смјенила турску владавину на простору БиХ. Та смјена није имала за посљедицу само смјену власти. Добро организована Аустро – Угарска управа омогућила је да овај простор постане дио Европе.

У намјери да трајно задржи овај простор Аустро – Угарска власт је вршила колонизацију свог становништва. Тако да је 1879. године досељено првих 14 породица из сјеверозападне Њемачке. Те породице су основале ново насеље Vindthorst. Већином су то били Чеси, Пољаци, Италијани и Холанђани. Они су куповали земљу од крајишких ага и бегова по веома ниским цјенама. Од 1879. до 1898. године досељеници су на простору Лијевча поља, које је припадало градишком срезу, формирали шест нових насеља: Нова Топола, Врбашка, Дубраве, Ћелиновац, Трошељи и Миљевачка Козара. Та насеља била су најразвијенија, пошто су досељеници са собом донијели до тада непозната оруђа и машине (гвоздене плугове, дрљаче, коњске косачице), као и нове културе (јагоде, ситно поврће, винову лозу, дјетелину, уљану репицу), и најпродуктивније пасмине стоке.

На развој овог простора утицале су многе промјене. Најспорије промјене дешавале су се у аграру. Споро се укидао спахијски систем. Феудални систем и обавезе кметова укинуте су тек 1911. године. Крај XIX и почетак XX вијека окарактерисало је и постепено исељавање муслиманског становништва у Турску и досељавање хришћанског становништва. Тиме је знатно измјењена етничка структура овог простора.

У цјелини гледано Аустро – Угарска је извршила први детаљни попис становништва, премјеравање и мелиоризацију земљишта, модернизовала и интензивирала  пољопривредну производњу, трговину, занатство, саобраћајну повезаност, посебно правац Бања Лука – Градишка, којим се преко Саве БиХ везала са Аустро – Угарском. На културном плану вршене су промјене отварањем нових школа.

Послије Првог свјетског рата и стварања краљевине Југославије 1918. године општина Градишка је наставила постепен развој слиједећи започете промјене из времена Аустро – Угарске. Овај простор и даље остаје првенствено аграрни крај. Примитивну пољопривреду постепено замјењује модернија која није базирана само на задовољавању власитих потреба, већ и на преради производа и њиховој продаји. Градишка је била централно насеље које је становништву пружало административне, трговачке, занатске, основне просветне и здравствене услуге.

Други свјетски рат (1941 – 1945) довео је до великог демографског и материјалног пустошења, посебно у поткозарском крају општине. У том периоду страдало је више од 11.500 људи у логорима Јасеновац, Стара Градишка и Млака.

Послије Другог свјетског рата, у вријеме обнове земље и социјалистичке изградње, простор општине Градишка доживио је потпуну економску и друштевну трансформацију. Организоване су и три задруге: столарска, кројачка и обућарска. Временом ове задруге прерастају у велике фабрике и предузећа. Долази до изградње нових улица и насеља, те се развија низ објеката стамбеног, просветног, трговачког, саобраћајног и  сличног карактера.

Градишка данас израста у средње развијен град, а посљедње двије-три године карактеришу процеси планског приступа изградњи и развоју модерне урбане и отворене градске средине и општинског подручја у цјелини.